Bila je to spontana jednoglasna odluka, svih prisutnih. a spomenućemo samo neke od osnivača: Milka Bogić – psiholog, inicijator i idejni vođa „projekta“; veterani Akademskog pozorišta: Miodrag Bogić –filmski i TV reditelj; Aleksandar Nikolić – dipl ing, bivši upravnik AP, Nadežda Perić –novinar- dopisnik; Ana Zogović –profesor ruskog jezika; i njihovi prijatelji: Ljubica Gulić –profesor, pisac zbirke „Škrinja“; Radmila Blagojević – advokat; Anđelka Borišić – učiteljica i sociolog; Goran Potkonjak – operski pevač i osnivač „Eho- pozorišta“ na Čukarici; Ana Marija –muzičar, pijanista u „Eho- Odiseji“; Biljana Alavanja – pisac romana „Marioneta“; Rade Alavanja – uspešan ugostitelj i vlasnik restorana „Stara Srbija“ i domaćin, pedagog i učitelj, veteran AP!!! Iz predivne atmosfere i susreta punog pozitivne energije vrcale su razne ideje i priče, a između ostalog i o osnivanju „Moki-festa“ koji bi se održavao svake godine u isto vreme i na istom mestu! Manifestacija bi bila celodnevna. Sadržaji ovih susretanja bili bi iz oblasti pozorišta, filma, književnosti, psihologije i raznih umetničkih disciplina. U toj ekološko-psihološkoj oazi koja privlači dobre vibracije i isijava dobru energiju, „Moki-fest“je počeo iskreno, spontano i prebogato! Na terasi nove kuće uz „đakonije redom“ pričalo se o filmovima, pročitanim knjigama, putovanjima, govorili su se delovi zbirke „Škrinja“, kao i stihovi Miloša Crnjanskog, Miroslava Mike Antića, Desanke Maksimović, Disa, delovi Pekićevog književnog opusa, inserti iz predstava AP : „Žudnja za rumenilom“, „Pozdravi nekog“, „Dioklecijanove palače“, „Muve bez glave“ i mnogih drugih. Pričalo se o putovanjima i utiscima sa Krita, Venecije, Krakova, Palerma, Instanbula, Pariza, Sankt Peterburga ....! Sati ovog prijatnog druženja uz priču, igru i pesmu su brzo prolazili i učinilo nam se da smo tu u dvorištu starina i zelenila već nekoliko dana. Dogovorili smo se da svake godine „fest“ obogaćujemo novim sadržajima i novim ljudima

Pokazali smo se i kao izvanredni kulinari , jer svako je po nešto napravio i doneo, pa je trpeza bila prebogata „ića i pića“! Sve je bilo servirano u zemljanim posudama, a jelo se i drvenim kašikama, ali i pozlaćenim escajgom, kao na „dvoru Nemanjića“! Prisutni su se upoznali i sa sadržajem „Botaničke bašte“ vlasnika imanja: ogroman čempres koji je parao nebo ( donet iz Splita), žbunova smokvi ( donetih iz Makedonije), ogromne sekvoje iz Afrike (poklon imanju pre trideset godina), breza (donetih pre trideset godina sa Vlasinskog jezera), brojnih kršnih jela (donetih sa šumovite Tare), nekoliko žbunova rodnih lešnika, stogodišnjeg stabla kruške „tamnjavuše“ posađene rukom solunca- pradede Miloša, starinske loze (čardaklije i špalira), čuvene neprskane „tamnjanike“, masline i justicije (donete iz Hanje sa Krita) , žbuna mirte ( donete iz Vodica kraj Šibenika), na desetine raznobojnih muškatli, žbunova hortenzija, raznobojnih ruža i još mnogog drugog rastinja i cveća. U celokupnom miljeu dvorišta, kako Desanka Maksimović piše „ vatre zelenila“ izranjaju i dve stare kuće „čatmare“ sa četiri velike odaje, sagrađene pre 250 godina (1860. god.) rukom čukundede Arsentija i pradede Miloša – objektom pod zaštitom države i manje kućice „ ćerpičare“ sagrađene 1950. godine rukom dede Milije i babe Mileve. „Čatmara“ je veoma očuvana od zuba vremena rukom i brigom domaćina učitelja Miroslava Marinkovića. Prepuna je etno eksponata: nameštaja, predmeta, tkanih ćilima, vezenih čaršava i jastučnica, makramea i tapiserija, štrikanih zavesa i miljea rukom majke Milojke! Kuća je sa očuvanim patosima (podovi), tišljerajem (prozorima sa šipkama) i vratima ugrađenih rukama pradede koji je imao hrastovu šumu! Cilj i misija ovog druženja je sačuvati „eko i etno prostor“, malu i raznovrsnu „botaničku baštu“, osmisliti susretanja i druženja u sačuvanoj „Čatmari“ koja, da je u „Skadarliji“, bila bi kuća broj jedan za domaće i strane turiste, da sačuvamo duh tradicije, običaja, da pravimo večeri poezije, proze, malih pozorišnih formi, monodrama, likovne radionice, izložbe, filmske projekcije... i tako unapređujemo i razvijamo „etno-turizam“!